26. JANUAR- svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine
Svakog 26. januara slavimo Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine. 1972. godine u švedskom gradu Stokholmu održana je Konferencija Ujedinjenih nacija o čovekovoj okolini na kojoj je usvojena Deklaracija kojom se naglašava potreba obrazovanja o zaštiti životne sredine, to jest potreba stvaranja zajedničkih principa i kriterijuma koji će biti ponuđeni celom čovečanstvu kao inspiracija i smernica za očuvanje i unapređenje životne sredine. Obrazovanje o zaštiti životne sredine je dinamičan proces koji ima za cilj da probudi u ljudima svest o ekološkim problemima i to kako na globalnom planu tako i u lokalnoj zajednici, odnosno, u okruženju u kojem čovek neposredno živi.
Ono takođe nastoji da identifikuje interakcije između čoveka i njegove životne sredine, da promoviše skladan odnos između čoveka i prirode kroz održivi razvoj, sa ciljem da se sadašnjim generacijama omogući kvalitetan život u prirodnom okruženju, ali i da se ono kao zdravo sačuva za buduće generacije. U Deklaraciji se naglašava da je čovek tvorac svog okruženja u šta ulaže svoje intelektualne, moralne, društvene i duhovne snage. U dugoj evoluciji ljudske rase na ovoj planeti, zahvaljujući ubrzanom razvoju nauke i okolinu može stvoriti razne prednosti i dovesti do razvoja kojim će čovek unaprediti svoje postojanje, ali, u slučaju pogrešnog ili nemarnog korišćenja, ova sposobnost može da stvori neprocenjivu štetu kako samom čoveku tako i njegovom okruženju. Već sada vidimo da su se umnožili dokazi o štetama koje je čovek napravio prirodi u mnogim regionima planete: postoji opasan nivo zagađenja, vazduha, vode, zemljišta i živih bića, što je narušilo ekološki balans biosfere, i dovelo do razaranja i iscrpljivanja resursa prirode i ozbiljnih štetnih uticaja na fizičko, mentalno i socijalno stanje čoveka. U zemljama u razvoju, većina ekoloških problema nastala je od nerazvijenosti. Stoga, zemlje u razvoju posebno moraju da usmere svoje napore ka razvoju, imajući u vidu prioritet i potrebu da se štiti i unapređuje životna sredina. Prirodni rast stanovništva kontinuirano predstavlja problem za očuvanje životne sredine, pa bi trebalo da se usvoje odgovarajuće politike i mere, koje će regulisati ovu oblast.
Od svih stvari na svetu, ljudi su najvredniji. Oni su pogon društvenog napretka, stvaraju društveno bogatstvo, razvijaju nauku i tehnologiju i, kroz njihov naporan rad, stalno transformišu čovekovu okolinu. Dostigli smo trenutak u istoriji kada moramo oblikovati naše akcije širom sveta, tako da one ne stvaraju posledice po okolinu. Neznanjem ili ravnodušnosti možemo izazvati ogromnu i nepopravljivu štetu životnoj sredini na zemlji od koje zavise naši životi i dobrobit. Nasuprot tome, sa malo većim znanjem i mudrijim akcijama možemo postići za sebe i svoje potomstvo bolji život u okruženju, više u skladu sa potrebama i težnjama čovekovog života. 1975. godine u okviru programa Ujedinjenih nacija, u Beogradu je održan Međunarodni seminar o obrazovanju o zaštiti životne sredine uz učešće oko 70 zemalja. Međutim, sve do osamdesetih kada se Amerika u potpunosti uključila u pitanja zaštite životne sredine nisu postizani veliki rezultati. Od tada je porasla svest o štetama po životnu sredinu koje prete našoj planeti: pre svega svest o klimatskim promenama i drugim pojavama koje pogađaju i ekosisteme. Glavni cilj ekološkog obrazovanja je da se stvori svest kod ljudi i posebno u vladama svih svetskih država, da je potrebno angažovano se uključiti u očuvanje i zaštitu životne sredine. Potrebno je naučiti ljude da se korektno odnose prema životnoj sredini, a ne samo da prirodu koriste kao resurs. Neophodno je stvoriti i nove modele održivog razvoja, i naučiti svakog čoveka da i male akcije imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu.
